Pravo na godišnji odmor radnika koji radi u nepunom radnom vremenu izjednačeno je s pravom radnika koji radi u punom radnom vremenu. To znači da i radnik koji radi s polovinom punoga radnog vremena sukladno čl. 39. st. 1. Zakona o radu (u proč. tekstu: čl. 47.) ima za svaku kalendaršku godinu pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana, jednako kao i radnici koji rade s punim radnim vremenom.
Pravo radnika koji radi s nepunim radnim vremenom razlikuje se samo u vezi s naknadom plaće za vrijeme korištenja godišnjeg odmora. Radnik koji radi s polovinom punoga radnog vremena za puni broj dana godišnjeg odmora ostvaruje pravo na naknadu plaće određenu samo u odnosu na plaću koju bi ostvarivao da ne koristi godišnji odmor, tj. za polovinu punoga radnog vremena.
